Средишта

МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ЕТНОЛОШКОГ ФИЛМА У БЕОГРАДУ, ДВАДЕСЕТ ДРУГИ ПУТ
Човек, умеће, наслеђе
Мисија се наставља. Посредовано камером, наше забринуто око трага за идентитетом и начинима да се он одбрани у овој епохи кад обезличење достиже ужасне размере. Знамо за ране, тражимо мелем. Знамо за провалије, бивамо мост. Ствараоци, истраживачи и мајстори слике из двадесетак земаља окупили су се и већ тиме знатно померили границе, видљиве и невидљиве. Јер свет у којем постоје такви људи није без наде

За овогодишње издање Фестивала, двадесет друго, пријављено је рекордних 115 филмова. Селекциона комисија одабрала је 13 страних и четири домаћа у такмичарској конкуренцији, исто толико и за информативну селекцију, као и осам филмова у студентској конкуренцији. По тематици, доминирали су социјални и политички филмови, психичка и физичка антропологија, друштвено ангажовање посебних групација и уклапање у нормалан живот. Питања људског живота и његовог трајања, као и приче које су осврт на преживљено, такође су били веома заступљени. Конекција у савременост, позитивна и негативна, била је оквир за критички осврт на свет у ком живимо и на животни сат који откуцава.
Поред обавезног такмичарског програма, Фестивал је имао и занимљив специјални програм: селекцију најзначајнијих кинеских етно-документарних филмова из деведесетих година XX века.

ДОПРИНОС ФИЛМА НЕМАТЕРИЈАЛНОЈ БАШТИНИ

Схватајући значај филма у очувању нематеријалне културне баштине, одржан је округли сто о бележењу заната у југоисточној Европи. Организатор је био Етнографски музеј у Београду, у сарадњи са софијским Регионалним центром за очување нематеријалног културног наслеђа у Југоисточној Европи и UNESCO-овим Регионалним бироом за науку и културу у Европи из Венеције. Своја искуства и мишљења изнели су експерти из области визуелне антропологије и нематеријалног наслеђа из Србије, Македоније, Црне Горе, Словеније, Хрватске, Бугарске, Италије, Белгије и Кине.
Закључак са округлог стола је да филм може значајно допринети очувању нематеријалног културног наслеђа, тако што ће документовати живо културно наслеђе, попут обичаја, заната, предања... Поред тога, а с обзиром на природу и својства филмског медија, филм може тумачити наслеђе на много различитих начина. Нужно је да се знатан број етнолога и антрополога укључује у ове пројекте, као и других стручњака, јер је очување нематеријалног наслеђа суштински интердисциплинарни подухват. Филмски медиј свакако има своје место у друштву и треба га више приближити локалној заједници и мотивисати да и сами чланови те заједнице бележе своју стварност.

НАГРАДА ЈЕ ШТО СИ ТУ

Филм Јо Јоко, добра храна (Јапан, 2012, редитељка Дајсуке Бундо) проглашен је најбољим у приказивању нематеријалног културног наслеђа. У њему се подробно приказују припреме хране, као кључног дела свакодневице, што је обично пролази незапажено у етнографском филму.
За најбољи домаћи филм проглашен је Косма (Србија, 2013, редитељка Соња Благојевић), потресан приказ социјалних и антрополошких траума на Косову, као подручју дугих сукоба.
За најбоље инострано остварење проглашен је филм Гласови из тундре –Последњи Јукагири (Холандија, 2013, редитељи Едвин Тромелен и Пол Енкелар), дирљиво сведочанство о једном хуманистичком приступу у оквиру научног истраживања.
Гран при „Драгослав Антонијевић”, награду за најбољи филм Фестивала, добиле су Приче о Амстердаму, САД (Белгија, 2012, редитељи Роб Румбу и Рожје Ван Ек), снажно осветљење транскултуралног контекста у модерном друштву.
(www.etnofilm.org)

***

Људи, ризнице, занимања
У фокусу овогодишњег Фестивала били су и људи као живе ризнице, представљени кроз пројекцију популарне телевизијске емисије „Квадратура круга”. Другу годину заредом организован је конкурс „ID3min”– снимање културне баштине мобилним телефоном – ове године на тему„Људи необичних занимања”. Студенти етнологије и антропологије имали су прилике да науче нешто ново на Школи визуелне антропологије.

***

Жири
На двадесет другом Међународном фестивалу етнолошког филмажири је радио у саставу: етнолог Тамара Николић Ђерић (Хрватска), филмолог Божидар Зечевић (Србија), етнолог и филмски аутор Ливо Ниглас (Естонија).